Istorija konoplje u svetu i u Srbiji (Jugoslaviji)

Prvi pisani tragovi o proizvodnji konoplje datiraju još od pre 5.000 godina. Prevashodno se gajila zbog vlakana, a u antičkoj Kini od nje su pravljeni odeća, papir i konopci. Gotovo svi značajni istorijski dokumenti i knjige, od prve Biblije, stare geografske mape, zastave bili su na papiru ili platnu od konoplje.

Na platnu od konoplje slikali su i Rembrant, Van Gog i mnogi drugi poznati slikari.

Širom sveta, a naročito u Americi, prerada i uzgajanje industrijske konoplje nekada je bio jedan od najunosnijih poslova. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“, jer je u to vreme od jedne žetve mogla da donese ogroman prihod.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje, a gajili su je i američki predsednici Džordž Vašington, Tomas Džeferson i ostali njihovi naslednici. Bendžamin Frenklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Koliko je konoplja bila važna, svedoče i tvrdnje pojedinih publicista da je i rat 1812. godine vođen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku.

Sve do 20. veka, bila je najisplativiji usev na tržištu.

A onda se promenilo sve…

Po svaku cenu istrebiti konoplju

Udruženi zajedničkim interesima, sredinom tridesetih godina prošlog veka smišljena je jedna od najvećih svetskih zavera. Američki pamučni lobi, hemijska industrija, farmaceuti, međunarodni bankari, naftne korporacije, korumpirani političari i mediji započeli su rat do istrebljenja konoplje.

Konoplja je svima zasmetala: proizvođačima drvne celuloze, plastike, naftašima zbog jeftinog biodizela od konoplje, farmaceutima zbog prodaje skupih lekova, i započela je medijska ofanziva sa namerom da se proizvodnja ove biljke stavi van zakona. Tendenciozno je apostrofirana samo jedna vrsta konoplje sa visokim nivoom THC-a, izabran je naziv marihuana i u orkestriranoj kampanji lobisti su izjednačili marihuanu i industrijsku konoplju i ubedili javno mnjenje da je konoplja opasna i da je hitno treba zabraniti. Već krajem tridesetih godina za gajenje konoplje uvedena je petogodišnja kazna zatvora ili novčana od 2.000. dolara.

Vremenom, industrijska konoplja u potpunosti je iščezla sa njiva, uprkos činjenici da od ove biljke koja se gaji bez ikakvih pesticida i koja čisti zemljište od radioaktivnosti i teških metala, može da nastane više od 20.000 proizvoda.

(Izvor: Jelena Vučićević, Sputnik. Ceo tekst možete pročitati na ovom linku https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201809231117267319-zavera-konoplja-lobisti-/)

I u Srbiji se masovno uzgajala, pa je ovom biljkom nekada u Jugoslaviji bilo prekriveno 50.000 hektara. Kraljevina Jugoslavija je bila jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje u Evropi. Prerada konoplje prvo je zabeležena na Balkanu.

Prvo pisano svedočanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu, zabeležio je Herodot. Ono što je najzanimljivije je to što taj zapis govori da su tadašnji stanovnici našeg poluostrva uživali u upotrebi ove biljke.

Dr Jan Kišgeci, bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije (1991-1994) u svojoj knjizi “Konoplji hvala”, sakupio je puno podataka o konoplji, pa navodi i da su u Srbiji Turci proizvodnju lana i konoplje oporezivali, što svedoči o značaju te proizvodnje. 1821. knjaz Miloš Obrenović tako u svom protestnom pismu, 1821. godine, zamera Smail-begu što u Kruševačkoj nahiji u Katunu, Ahmed-spahija globi ljude u stoci i smoku, a uzima im 2,15 groša na kudelju. Navodi se i podatak da je Srbija 1834. imala izvoz u vrednosti od 4,5 miliona francuskih franaka. Izvozile su se svinje, volovi, ovce, vuna, loj, vosak, svila, lan i konoplja. Izvesni francuski grof De Boa, došavši u Srbiju da vidi šta joj se može prodati, poražavajuće je konstatovao da je izvoz iz Srbije duplo veći od uvoza jer seljanke same od lana, konoplje i pamuka izrađuju sve što im je za domaćinstvo potrebno. Praktično svi tekstilni proizvodi po kućama (veš, odela, posteljine, prostirke) bili su proizvedeni u domaćoj radinosti. Danas ovo deluje kao naučna fantastika, jer je više nemoguće naći bar domaće parče tekstila.

Proizvodnja i prerada kudelje, ne samo da je pokrivala svu domaću potrebu u proizvodnji tkanine i kanapa, već je Kraljevina Jugoslavija u jednom trenutku postala jedan od najvećih proizvođača i izvoznika sirove, grebane i češljane kudelje i kučine u Evropi.

Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju, na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu…. Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.

Kraljevina Jugoslavija je pred Drugi svetski rat postala jedan od najvećih evropskih izvoznika konoplje posle SSSR-a, Italije i Poljske. Glavna tržišta za izvoz jugoslovenske konoplje su bile u Nemačkoj, Britaniji, Čehoslovačkoj, Austriji, Francuskoj i Švedskoj. Moguće je da su Britanci kupovali konoplju samo da bi smanjili tržišnu ponudu prema drugim zemljama, posebno Nemačkoj. (Izvor: Novosti, ceo feljton možete pročitati na ovom linku https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=872)